Glas Rusije: Sve više Evropljana upada u mrežu bankarskih manipulacija

Kreditno izgnanstvo za Evropljane

U mnogim drugim zemljama Evropske unije situacija takođe nije dobra. U Irskoj broj neplatiša je premašio 10%, u Grčkoj je dostigao 9. Mađarska, Poljska, Slovačka, Španija – svuda mračna jednoličnost. Ko je kriv: ljudi koji ne mogu da proračunaju svoje mogućnosti, ili bankarske umilne sirene, koje primamljuju klijente, neupućene u finansijske tančine? I jedni i drugi. Nemački Velt na primeru Mađarske pokazuje kako se to dešava. Ljudki koji uzimaju hipoteke za kupovinu stanova nikako ne mogu da znaju da će za nekoliko meseci njihova firma bankrotirati. Do juna 2010. broj platežno nesposobnih korisnika kredita premašio je sto hiljada, iza svakog nevraćenog kredita su sudbine još tri do četiri čoveka.

Sa svoje strane saradnici banaka igraju ulogu sajamskih primamljivača. Obično mame povoljnim kreditima u stabilnim švajcarskim francima. Pri tome zaboravljaju da pomenu da će se isplate vršiti u preračunu na forinte, koje imaju stabilnu tendenciju pada. Do kraja 2010. mađarska valuta je „smršala“ za 37%. Banke su iskoristile devalvaciju da obese na klijente danak od 60-70% uvećanja kreditnih stopa. Ovde se i krije odgonetka zašto banke nude novac praktično svakom ko želi.

Po statistici Evropske Centralne banke, za filijale velikih finansijskih institucija koje operišu u Istočnoj, Jugoistočnoj i Centralnoj Evropi, nekakvih 5-8% nevraćenih kredita u ukupnom obimu su mrvica za slona, jer oni zarađuju više nego dovoljno na disciplinovanim klijentima. Na kraju, posle svih gubitaka i poreza, čista dobit banaka iznosi u proseku oko 20%.

Aktualni premijer Mađarske Viktor Orban u toku predizborne kampanje obećao je javnosti da će smanjiti apetite finansijskih ajkula. I održao je reč, uvodeći specijalni bankarski porez. Samo što postradalim bankarskim klijentima od toga nije lakše jer izdvojena sredstva odlaze na krpljenje rupa u državnom budžetu.

(Glas Rusije)